SADRŽAJ

OŠ "MATIJA GUBEC" SUBOTICA

-Mops (Pug)

MASKOTA PROJEKTA U RAZREDU.................... 5

-FOSIL ................................................................. 6

-CARSKI TAMARIN ............................................. 7

-TISKI CVET ......................................................... 8

-QR codovi .......................................................... 9

OS "KNEZ SIMA MARKOVIĆ " BARAJEVO

-SLEPI MIS .......................................................... 10

-DABROVI ........................................................... 11

OŠ"CAZIN"

-KUĆNI LJUBIMCI .............................................. 12

OŠ "JURIJA DALMATINA KRŠKO" SLOVENIJA

-ŠTORKLJA-RODA .............................................. 13

Spoznavamo živali

Upoznajemo životinje

We meet animals

KarakteristikeRazigran, nteligentan i energičan pas. Vrlo je osećajan i odan vlasniku i njegovoj

porodici. Odlično se slaže sa decom i sa drugim psima i kućnim ljubimcima, ali

znaju biti jako ljubomorni ako je pažnja gospodara usmerena prema nekom drugom.

Većina mopsa glasno hrče. Dresura Veoma je inteligentan, pa mu brzo dosadi jednolična dresura. Treba ga dresirati sa

pažnjom, doslednošću i čvrstinom, od samog pocetka. Vrlo je osetljiv na

povišeni ton pa mu u vaspitanju treba pristupiti nežno i osećajno. Uz dobru

motivaciju i razborit pristup, većina mopsova će vrlo brzo savladati osnovne

vežbe. Zdravlje Imaju mizrazito osetljivu kožu,skloni respiratornim infekcijama, prehladi, problemima sa očima (keratitis, suzenje) i gojaznosti. Izgled Mali pas kratkog četvrtastog tela. Dlaka mu je kratka, meka i sjajna, crne boje, boje

kajsije, srebrna ili žućkasto-smeđa sa crnom maskom na njušci i crnim ušima.

Mops spada u male rase pasa. Nega Njegova dlaka nije zahtevna za održavanje, zahteva tek povremeno četkanje, a kupanje samo kad je neophodno. Međutim, koža mopsa zahteva svakodnevnu negu zbog velike šanse za razvoj bakterija i gljivica. U sezoni linjanja se prilično linjaju. Potrebno je redovno čišćenje nabora sa specijalnim losionima ili vlažnim maramicama. Odlično podnosi život u stanu. Potrebne su mu svakodnevne šetnje. Životni vek12 do 15 godina

Mops (Pug)

MASKOTA PROJEKTA U RAZREDU

Fosil (lat. fondere - kopati, fossus - iskopan) je ostatak života iz geološke prošlosti. U srpskohrvatskom jeziku fosili se nazivaju okaminama, jer se radi o životinjskim ili biljnim ostacima koji su petrofisani, odnosno okamenjeni (sačuvani u izvornom položaju i obliku na mjestu gdje je mrtvi organizam odložen). Životinjske kućice mogu biti vremenom otopljene, a prostor koji su ispunjavale u sedimentu ispunjen npr. kalcitom. Izvorni oblik je utisnut u stijenu u fazi njezine dijageneze, tj. prije konačnog petrifisanja, te naknadno ispunjen drugim materijalom. Kod biljaka vrijedi sličan proces, posebno kod utiskivanja ostataka lišća u slojevima lapora, ugljena. Za očuvanje fosilnih ostataka važno je odlaganje organizama u relativno mirnoj, energetski slabo aktivnoj, vodenoj sredini. Zatim da je ta sredina povoljna za očuvanje biološke tvari, a najčešće su to sredine s malo ili potpuno bez kiseonika (anaerobne).

U tropskim šumama Perua, Bolivije i Brazila žive mnogi neobični stanovnici, među kojima su i brkati majmuni, poznati pod imenom carski tamarini. Za ime ovih primata vezana je zanimljiva priča. Naučnici koji su ih pronašli u šali su zaključili kako, zbog dugih belih brkova, liče na nemačkog cara Vilhelma II. Čak su im, šaleći se, dali i latinsko ime – Saguinus imperator. Iako su naučnici sve shvatili samo kao šalu, „carsko” ime je ovim životinjama ostalo zauvek.

Krzno carskog tamarina je sivkasto, sa žućkastim pegama na grudnom delu. Šake i stopala su mu crni, a rep kestenjaste boje. Ono po čemu se izdvaja od ostalih rođaka jesu brkovi od bele dlake, koji se ponekad protežu sve do ramena. Ovaj primat visok je oko 25 santimetara i težak oko 500 grama, dok mu je rep dugačak čitavih 35 santimetara.

Pošto su njihova staništa skrivena duboko u prašumi, o životu carskih tamarina ne zna se mnogo. Žive u manjim grupama, od najviše petnaestak članova, u kojima se poštuje hijerarhija. Članovi su rangirani prema polu i starosti, a predvodnica grupe uvek je najstarija ženka. Odrasli članovi grupe nisu u srodstvu. Carski tamarini žive u poliandrijskoj zajednici – ženka se pari sa svim muškim članovima grupe. Posle dvadeset nedelja na svet donosi majušne mladunce, teške svega četrdesetak grama, i to najčešće blizance. Svi mužjaci u grupi pomažu ženki prilikom porođaja, dočekuju mladunce u naručje i kupaju ih. Od velike su joj pomoći i u brizi oko novorođenčadi: čuvaju ih, nose na leđima, održavaju higijenu i na svaka dva do tri sata donose ih majci na podoj. Čim ih nahrani, ženka ih vraća mužjaku. Mladunci su velike maze i često leže na leđima, očekujući da ih odrasli češkaju po stomaku. Kad navrše tri meseca, majka prestaje da ih doji, pa sami kreću u potragu za hranom.

Ovi primati su svaštojedi, a na njihovom jelovniku najčešće se nalaze tropsko voće i cveće, insekti i sokovi iz kore drveća. Njihovi zubi nisu dovoljno snažni da progrizu koru, pa su primorani da traže drveće čija su stabla oštetile druge životinje. Kada pronađu izvor soka, uzveru se na drvo, zabodu oštre kandže u stablo i ne miču se dok se ne najedu. Pošto su sitni i lagani, mogu da se uzveru i na najtanje grane i dolaze do najslađih plodova i ptičijih gnezda, u kojima se krije jedna od njihovih omiljenih poslastica – jaja.

Carski tamarini najveći deo života provode u krošnjama i veoma vešto skaču sa drveta na drvo. Vole društvo i veliki deo dana provode sa ostalim članovima grupe, trebeći jedni drugima krzno. Često žive u blizini drugih vrsta tamarina. Ove zajednice korisne su zbog toga što životinje jedne druge upozoravaju na opasnost i obaveštavaju gde se može pronaći hrana.

Mladi carski tamarini polno sazrevaju kad navrše dve godine, a životni vek im je, na osnovu podataka o ovim životinjama koje žive u zarobljeništvu, oko petnaest godina.

CARSKI

TAMARIN

Tiski cvet (lat. Palingenia longicauda) je insekt koji spada u vodene cvetove (Ephemeroptera). Dugačak je 8-12 centimetara,[1] a razmak krila dostiže 6-7 centimetara. Ova vrsta je poznata kao najveća vrsta vodenih cvetova u Evropi. Strogo je zaštićena u Srbiji,[2] kao i na međunarodnom nivou na osnovu Bernske konvencije.

Tiski cvet dobio je ime po reci Tisi koju nastanjuje. Areal ove vrste je bio mnogo veći u prošlosti dosezao je do Holandije, dok je sada smanjen na nekoliko rečnih slivova u centralnoj Evropi. Od 2800 poznatih vrsta, više od 100 živi u centralnoj Evropi.

Mužjaci Tiskog cveta su jedini među krilatim insektima koji se mitare posle dobijanja svojih funkcionalnih krila. Za razliku od većine vodenih insekata rojevi odraslih P. Longicauda nikada ne napuštaju vodu, već konstantno dodiruju ili brišu površinu vode. Sporo kretanje reke i odsutsvo riba koje se hrane na površini pomažu im da to ostvare. Prisustvo P. longicauda je indikator čiste i nezagađene vode. Izumrli su u mnogim evropskim zemljama i mogu se naći samo u Srbiji i Mađarskoj na reci Tisi.

Zrele životinje se ne hrane za vreme svojih kratkih života već naduvaju svoja creva vazduhom što im omogućava lakši let. Vodeni cvetovi nisu odlični letači, let im je nesiguran. Uglavnom moguće ih je promatrati u proleće i početkom leta, kada se roje. Rojenje počinje u večernjim satima i traje otprilike tri sata. Na početku rojenja larve ostavljaju glinu na dnu reke gde su živele tri godine i dižu se na površinu vode. U podizanju do površine im pomaže gas koji se sakupio ispod njihovih košuljica. Na površini vode se mitari tj. larva odbacuje svoju košuljicu i izlazi savršen insekt. Tiski cvet ima velika krila kod kojih su prednja izrazito veći od zadnjih.

TISKI CVET