Bila jednom jedna koka koja je imala tri pileta: Jedno najveće pile, jedno malo manje i jedno pile najmanje.

Kad bi našla crvića ili neku semenku pozvala bi svoje piliće umilim glasom :"KO ,KO,KO".

"PIJU, PIJU "odgovorili bi pilići i dotrčali do nje.

Majka bi onda svakome dala po komad hrane i rekla bi im "Uvek budite u blizini svoje majke".

Jednom je prilikom legla da spava, a pilići su se skupili pod njezino krilo da i oni malo odremaju.

Ali najvećem piletu je bilo dosadno da svaki put drema i jednog dana proturi glavicu van majčinog krila i osmotri okolinu.

"Kakav predivan dan" pomisli najveće pile. "Želim da se prošetam, ali ne smem jer mi mama ne dozvoljava da idem sam. Ali nema veze, već sam dovoljno veliki i mogu hodati sam, ne moram uvek zavisiti od nje".

I pile se polako iskrade i udalji se od nje, a da ona nije primetila.

"Malo se bojim, " pomisli pile, "ali već sam veliki i samostalan. Osim toga, mama neće ni saznati da sam se izšunjao.

Dok je pile šetalo, odjednom se začuo krupan glas koji ga zapita: "Gde si krenulo, ukusno pilence ?"

Pile se ukoči od straha: bio je to veliki vuk!

Počelo je da beži, trčalo je i trčalo, a vuk za njim, dok u jednoj krivini nije ugledalo majku i tatu petla i sve druge životinje sa farme.