U malom selu su malene kućice i u svakoj ima dece u šarenim košuljicama sa crvenim i plavim papučicama na nogama. U tom selu vlada lepi red. Sve kuće su bele, svi krovovi na kućama crveni, svi prozori zelenih kapaka. Dvorišta su očišćena i ulica je ravna. Sve je u najlepšem redu, samo su deca neuredna.

Navečer pre spavanja, niko ne sprema papučice. Narednog dana traže ih pod stolom, iza peći, na stepenicama, u kolicima, među drvećem, u džepu očeva kaputa i posle dugog traženja nađu jednu papuču u kuhinji, drugu u sobi.

Jadnog jutra kada su već u svim kućama, u malom selu spremali doručak i deca se budila, mali Ivica je uzalud tražio svoje papuče.

- Mama, gde su moje papuče? - pitao je.

- Ako ih nisi spremio sinoć, odnela ih je maca - odgovorila je mama.

- Mama, gde su moje papuče? - vikala je Slavica u susjednoj kući.

- Ako ih nisi sinoć spremila, odnela ih je maca. - rekla je mama.

- Mama, gde su moje papuče? - pitao je Tončić u trećoj kući.

- Maca ti ih je odnela, jer ih nikad ne spremaš! - odgovorila je mama.

- Mama, gde su moje papuče? - upitala je Tonka.

- Maca ih je odnela. - odgovorila je mama.

Celo selo je mirisalo na slatku kavu, a deca su bila gladna. Bosi su posedali za sto, napili se tople kave, a zatim je Ivan stao na prag kuće i zavikao preko ceste:

- Slavice, dođi k meni!

Slavica je potrčala na prag i rekla:

- Rado bih došla k tebi, ali ne mogu. Maca mi je odnela papuče.

- Tončiću! - zvali su Ivica i Slavica - Dođi k nama!

Tončić je također dotrčao na prag kuće i odgovorio:

- Maca mi je odnela papuče!

I Tonka je došla bosa na kućni prag. I njoj je maca odnela papuče. U svim kućama su otvarali vrata i sva deca su na prag dolazila bosa.

- Maca mi je odnela papuče! - govorili su jedno drugom.