Мрави (лат. Formicidae) су породица инсеката која живи у великим задружним заједницама. имају најразвијенији друштвени живот међу инсектима. У њиховим колонијама, које могу да буду огромне, свако зна свој задатак и сви имају развијен осећај за колективни рад. Најстарији фосилни остаци мрава потичу још од пре 92 милона година. Тренутно је познато преко 12 хиљада врста.

Добро се прилагођавају различитим животним условима тако да су распрострањени на свим континентима осим на Антарктику.

Они живе у врло развијеним заједницама – колонијама у којој свака јединка има своју одређену улогу. Колонија може да броји неколико стотина до милион јединки, а мрави те колоније се препознају по специфичном мирису. Организација рада у колонији је врло слична оној код пчела.

У мравињаку постоје краљица, радници, војници и мужјаци.

Краљица је најкрупнија у колонији. С обзиром на то да је једина полно способна женка, она рађа остатак колоније, што значи да су сви у колонији заправо њена деца. Живот краљице заправо почиње после парења или „свадбеног плеса” када постоје две могућности: да се врати у матичну колонију или да оснује своју са „одбеглим” војницима. Иако краљица живи до 15 година, „свадбени плес” се дешава само једном у животу, јер има способност чувања сперме, тако да је њен једини посао да одржава и шири бројност колоније. Из неоплођених јаја леже раднике и војнике док се мужјаци легу из оплођених јаја. Колико ће краљица бити у колонији зависи од величине колоније.

Мужјаци су мањи од краљице. Имају кратак животни век јер убрзо после парења угину.

Радници или можда боље рећи раднице, јер су заправо женке, чине већину у мравињаку и све послове обављају саме. Колонија је сама по себи велика. Да би била функционална, радници су посао поделили тако да један део набавља храну, други чисти, трећи гради и шири гнездо итд. Сви знају своје задатке и вредно их обављају, не забушавајући.

Војници, као што само име каже, ту су да чувају и бране колонију, а непријатеље препознају по мирису. Лако може доћи до сукоба између две колоније и тада колонија која је победила присваја „губитнике” и приморава их да буду њихови робови.

Природни непријатељи мрава су птице, гуштери, мање змије, водоземци, кукци, паучњаци, дивље свиње и мравоједи (у Северној и Јужној Америци).

У неким деловима мрави и њихове ларве се једу, на пример у Мексику и Колумбији.